ПРОЛОГ

позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
Владике Николаја Велимировића

1. Спомен Првог Васељенског сабора. Спомен и похвала Цвети Оцима Првог Васељенског Сабора врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу. Овај Сабор би одржан у Никеји 325 год. у време цара Константина Великог. Овај Сабор сазват беше, да отклони збуну, коју својим кривим учењем створио беше Арије, свештеник Александријски. Он је, на име, распростирао учење, као да је Христос у времену створен од Бога, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом сабору учествовало је 318 Светих Отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је сабор коначно утврдио Символ Вере, који је доцније допуњен на Другом Васељенском Сабору.

На Првом Васељенском Сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: св. Николај Мирликијски, св. Спиридон, св. Атанасије, св. Ахил, св. Пафнутије, св. Јаков Нисивијски, Макарије Јерусалимски, Александар Александријски, Јевстатије Антиохијски, Јевсеније Кесаријски, Митрофон Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски, и други многи са Истока. Са запада пак присуствовали су: Осије Кордовски, Теофил Готски, Цецилијан Картагенски, и други. Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђивање Символа Вере. Но осим тога Сабор је утврдио и време празновања Васкрса. И најзад прописао 20 важних канона.

2. Св. Александар, еп. Александријски. Први повео борбу против Арија. Успокојио се 326 год.