Преподобни Серафим Саровски. Преподобни Серафим, родио се у граду Курску, у Русији 19. јула 1759. године, од благочестивих и имућних родитеља. На крштењу је добио име Прохор. Кад наврши седамнаест година, са благословом матере напусти свет и посвети се монашком животу. Мати му на растанку поклони мали крст, од кога се он никада није одвајао. Најпре је отишао у кијевско-печерску лавру, а потом од прозорљивог старца Доситеја би упућен да се спасава у саровској пустињи. Не задовољавајући се тишином и безмолвијем саровске обитељи, угледајући се на неке манастирске старце, са благословом свога старца, у слободним часовима повлачио се у густу шуму ради молитвеног усамљеничког тиховања. Средом и петком није ништа јео, а у друге дане само једном дневно.

Прохор се 18. августа 1786. године, удостојио подстрига у монашки образ, при чему доби име Серафим. Серафим удвостручи своје трудове и живљаше још усамљеничкије, ронећи у унутарње богомислено созерцање.

Увек у једној истој одећи, зими је скупљао грање, лети чувао пчеле и радио у својој малој градини. Уз велике телесне трудове, даноноћно је појао тропаре и црквене песме, и предавао се узвишеним радовима ума и срца. Пуно је читао, нарочито Св. писмо. Издржавао је велика ђавоља искушења и замке. Да би се још усрдније борио против истих, узео је на себе велики подвиг. Хиљаду дана и ноћи на гранитом камену произносио је из дубине душе царникову молитву: Боже, милостив буди мени грешноме!

Добивши од Бога благодатне дарове: прозорљивости, чудеса и исцељења, а по вољи Свевишњега поче ступати у разговор са посетиоцима, а пре свега са монасима. Његове речи, пренете неком особеном љубављу и препуне неке тихе, животне власти, загреваху срца, чак и она окорела и хладна. С великом љубављу лечио је све душевне и телесне болести. Толико је био познат и вољен да је дневно долазило скоро по две хиљаде људи на лечење или савете, или само за благослов. 2. јануара 1833. године старац Серафим је завршио свој подвижнички живот на земљи, у својој обичној белој подраси, клечећи на коленима на свагдашњем месту својих милитвених подвига, пред иконом Божје Матере " Умилење". О врату му је висио мали крст са Распећем. Руке су му биле прекрштене на грудима.

И после блаженог престављења свог, преподобни Серафим давао је разна исцељења и чудотворења свима који му се с вером обраћају. Он је продужио да из оног света показује људима своју чудесну самилосну љубав, коју је непрестано показивао за живота.