Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође проти хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим. Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надене му име Прокопије. једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: "и ми смо слушкиње Христове". Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их с. Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње Прокопије, поред боговечног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене. Када св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руку према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и убоге, а нарочито за цркву свету, да узрасте и распростре се и да православљ сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишена молба његова, поле чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303. год.
